ALEKSANDER, Frederik Matias

Aleksander (Alexander), poznatiji kao FM (Frederick Matthias) je rođen u ruralnoj Tasmaniji daleke 1869.godine kao najstarije od osmoro dece. Došao je na svet kao krhka, bolešljiva beba. Detinjstvo su mu obeležili problemi sa respirativnim sistemom i težak oblik astme. Njegova porodica, tada bogata farmerska, mogla je da mu omogući privatnu nastavu, jer je zbog bolesti dosta izostajao sa redovne nastave, tako da ga je mesni učitelj svake večeri podučavao. Po izlasku iz puberteta, njegovo zdravstveno stanje se poboljšalo. Da bi finansijski podržao svoju porodicu u doba krize, on sa sedamnaest godina počinje da radi administrativne poslove u rudniku kalaja. U slobodno vreme, Aleksander uzima časove glume i violine. U njemu se javlja želja da postane da postane glumac. Sa dvadeset godina i ušteđevinom u džepu zarađenom radom u rudniku, on odlazi u Melburn.
Melburn otvara nova vrata i perspektive. Uzima časove recitovanja i ubrzo formira glumačku grupu koja je specijalizovana za izvođenje Šekspirovih dela  u vidu monodrame. Postaju primećeni i traženi. Ne zadugo, Aleksanderovi problemi sa disajnim putevima vaskrsavaju. Uzlazna putanja karijere pretila je da se uruši u jednom trenu. Problem se ogledao, najpre u promuklosti na sredini predstave, a potom i potpunom gubitku glasa kako se kraj predstave približavao. Shvativši ozbiljnost problema, obraća se lekarima za savet, koji ma koliko bili raznovrsni i delotvorni kod pojedinaca, kod njega nisu urodili plodom.
Aleksander uviđa da mora da uzme stvar u svoje ruke. Zaključuje da tokom predstave radi nešto što uzrokuje gubitak glasa. Postavlja ogledala oko sebe da može da se vidi trodimenzionalno i počinje sa samoanalizom. Tri godine rada na sebi je rezultiralo potpunim prevazilaženjem problema i formiranjem osnova tehnike. Karijera glumca dostiže vrhunac i on postaje direktor Sidnejskog konzervatorijuma za dramu i operu. Pročulo se da je Aleksander "izlečio" sebe, pa se broj ljudi koji mu se obraćaju za pomoć sa sličnim problemima vremenom povećavao.
1904. nakon šestogodišnjeg rada sa bratom Albert Redenom na postavkama tehnike, Aleksander odlazi za London da svetu predoči svoja saznanja i Ešli plejs br.16 postaje centar Aleksanderove Tehnike u Londonu. Brat, AR Aleksander, odlazi sa istim ciljem u Ameriku.
Godine koje su usledile potvrđivale su snagu i praktičnost Aleksanderovog pristupa bavljenju sobom pri svakodnevnim aktivnostima. Edukacija velikog broja polaznika njegovog studija i od 1931. prve grupe nastavnika Aleksanderove tehnike, izvršila je uticaj na posmatranje načina na koji se ophodimo prema sebi i našla primenu kao dopuna mnogim profesijama. Četiri kapitalna dela o nastanku metode (The Use of the Self), pitanju osnovnog nasleđa čoveka koje ga razlikuje od životinjskog sveta ( Man's Supreme Inheritance), primeni principa AT-a pri edukaciji novih nastavnika (Constructive conscious control of the Individual) i opštoj filozofije same tehnike (The Universal Constant in Living) nastaju u tom plodnom preriodu. Aleksander radi sa velikim imenima tog vremena kao što su Oldos Hksli, Džordž Bernard Šo, Ser Čarls Šerington (dobitnik Nobelove nagrade za filozofiju i medicinu) i mnogim drugim, uglednim ljudima Londona.
Do samog kraja života 1955. držao je časove i podučavao nastavnike predstavljajući inspiraciju mnogima svojom lakoćom, jednostavnošću i harmonijom.